Pismenost u Bosni i povezanost bosanskog jezika i Gota

Izvor: damirnadivanu

Najstariji spomenik pisan bosančicom jeste Humska ploča (10. vijek), zatim Povelja Kulina bana od 29.08.1189. godine.

Ustavnom bosančicom su pisani: nadgrobni i ktitorski epigrafi u Travuniji i srednjoj Bosni, Miroslavljevo jevanđelje (12. vijek), nad kojim  je uz  ustav Srbije prvi puta novoizabrani predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, sin Anđelka Vučića iz sela Čipuljić kod Bugojna (BiH), 01.06.2017. položio zakletvu; (Unesko ga je 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku “Pamćenje svijeta” čime je postao dio 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija); razni crkveni i svjetovni rukopisi sa brojnim elementima čistog i živog narodnog govora; nekanonski tekstovi (apokrifi, molitve); zapisi, natpisi, povelje, pisma – kao značajno blago diplomatske bosanske pismenosti sa izrazitim njegovanjem narodnog jezika; razna jevanđelja, djela apostolska, poslanice, apokalipse i apokrifi (kao prijepisi bosanskih glagoljskih tekstova) evanđelje Manojla Grka (Mostarsko evanđelje), evanđelje Divoša Tihoradića, Četveroevanđelje iz Dovolje, Giljferdingov apostol, Srećkovićevo evanđelje, Ljubljansko bosansko evanđelje (Kopitarevo), Nikoljsko evanđelje, Vrutoški rukopis, Daničićevo evanđelje, Rukopis Krstjanina Hvala, Čajničko evanđelje. Izvjestan zastoj u razvoju pismenosti križarskih pohoda na Bosnu i lomača, da bi u 14. vijeku stasavala Crkva bosanska i bio izražen procvat pismenosti, kulture i civilizacijskog stvaralaštva na bosančici.

Na bosančici su pisani i Povaljski prag na ostrvu Braču 1184., listina omiškog kneza Đure Kačića Dubrovniku 1278 i Povaljska listina iz 1250, te Poljički statut iz 1440. god. i mnogo drugih tekstova, po čemu je ovo pismo i jedno od tri pisma u Hrvatskoj). Brojni su natpisi na stećcima, a poznat je i prijepis Ljetopisa popa Dukljanina. Od 16. do 18. vijeka bosanski franjevci su bosančicom štampali oko 40 knjiga. Osim u Bosni, njome se pisalo i u Dubrovniku, Makedoniji, Krajini, na ostrvima i u pojedinim sjevernim krajevima Hrvatske. Zadržala se kod bosanskih franjevaca do polovine 19. vijeka, a kod bosanskih muslimanskih porodica i do najnovijih vremena.

Od najstarijeg doba postojala su dva oblika bosančice: ustav, kojim su se pisane povelje, listine i isprave vladara bosanskih visokih plemstva (npr. Povelja Kulina bana) – od 10. do 15. vijeka – do ulaska Bosne u osmanlijsko-islamski civilizacijski krug; i drugi: kurziva, kojom su pisani rukopisi od 13. vijeka pa dalje do 19 i 20. vijeka.’

Jedan od najstarijih spomena bosanskog jezika do danas potječe iz  1436. i nastao je  u Kotoru. U njemu se spominje otkup neke djevojčice od strane kotorskog kneza i kaže da je ona “bosanskim jezikom djevena“. U 17. i 18. stoljeću mnogi bosanski i hrvatski pisci (Evlija Ćelebija, Matija Kačić Miošić, Matija Antun Reljković, Jakov Mikalja…) spominju u svojim djelima bosanski jezik. Prvi bosansko-turski rječnik tiskan je 1631., a prva gramatika tiskana je 1890. godine pod nazivom Gramatika bosanskoga jezika za srednje škole Frane Vuletića.

Hamdo Čamo je skupio ove podatke i hvala mu

A ja moram da dodam još o postojanju visokog učilista ( sveučilišta, univerziteta ) u Bosni. Postojanje visokog učilista ( sveučilišta, univerziteta ) u Bosni, bi logično podrazumjevalo i postojanje jezika i pisma u Bosni.

O postojanju visokog učilista ( sveučilišta, univerziteta ) u Bosni, direktno ili indirektno, govore četiri historijska izvora u periodu od 1175g do 1463g, koji su ustvari izvještaji i bilješke protivnika gnostičke crkve bosanske.

Kad kažemo gnostička znači nema uvjeravanja, vjerovanja, ili znaš ili ne znaš…

Evo malo objašnjenja sa wikipedije na srpskom :

Гносис, гноса (грч. γνώσις гносис — знање, сазнање, спознаја, увид) најчешће се употребљава да означи духовно знање просветљеног човека, које се описује као непосредно искуствено сазнање о натприродном или божанском. У проблемима теологије гносис се односи на спознају догми и “објављене истине“ и представља супротност пуком веровању у црквене ауторитете.

Од речи гноса је настао новији појам гностицизам која означава многе од блиско-источних школа, које су цветале у првим вековима хришћанства, и тврдиле су да поседују знање о натприродном. То је знање које, као интуитивно сазнање, долази из искуства пре него из разумског мишљења. За гностике, гноса је била првенствено ствар самоспознаје чији је циљ био просветљење, спознаја Бога путем свести божанске искре у себи.

Гноса (γνώσις) је грчка реч, изворно коришћена у Платоновим филозофским списима. Термин је употребљаван у грчкој филозофији за искуствено знање (види гносеологија) као контраст теоријском знању које је сродно епистемологији. Термин је такође повезан са изучавањем враћања знања у свест или присећања (види когнитивност). Од речи гноса су настале и речи агностик и прогноза.

Nažalost, bosanske arhive progutalo je vrijeme, ratovi i pustošenja stranih vojski vječito željnih da podjarme Bosnu. Bosanskih podataka o visokom učilistu ( sveučilištu, univerzitetu ) nema jer su predavanja bila usmena, sa praktičnom primjenom. Znanje se prenosilo živom riječju i u direktnom kontaktu.

Učenje se čuvalo u tajnosti s obzirom da se ova nauka, znanje gnostičke crkve bosanske izvan granica Bosne smatrala herezom, a njeni sljedbenici žestoko kažnjavani.

Postojanje visokog učilista ( sveučilišta, univerziteta ) u Bosni može se pratiti od 1175 godine, što podrazumjeva postojanje jezika i pisma, iako postoje jasne naznake da je postojao i prije.

Nezvanično, mi gnostici, heretici, smatramo Wulfilu, vidi https://en.wikipedia.org/wiki/Ulfilas, za osnivača visokog učilista ( sveučilišta, univerziteta ) u Bosni, tačnije u Moštrama.

Wulfilu smatramo stvaraocem Gotskog alfabeta, vidi https://en.wikipedia.org/wiki/Gothic_alphabet

i prevodiocem prve Biblije na gotski jezik, vidi https://en.wikipedia.org/wiki/Gothic_Bible

Ako usporedimo bosančicu i gotski alfabet, te da je Wulfila veliki dio svog života proveo u Moštrama kod Visokog, po kome je mjesto i dobilo ime, možemo da otvorimo temu da li je gotski alfabet nastao od bosančice ili bosančica od gotskog alfabeta.

Uglavnom radilo se o pojavi novog pisma na prostorima Bosne u drugoj polovini 4 stoljeća…

I po podacima protivnika gnostičke crkve bosanske, visoko učiliste ( sveučilište, univerzitet ) u Bosni, tačnije u Moštrama, bi spadao u jedan od prvih evropskih univerziteta. Bolonjski je osnovan 1088., univerzitet u Parizu 1200. Na ovim prostorima Zadarski 1396, itd.

I na osnovu ovih raspoloživih izvora može se smatrati da su se predavanja odnosila na područje, kako kažu : vrlo široko shvaćene teologije, ezegeze, teozofije, kosmogonije, antropozofije, medicine, etike, sakramentologije, itd.

I kažu još da su predavanja koja su držali ” Magistri ” predavali i na latinskom jeziku zbog mnogih studenata koji su dolazili iz drugih zemalja, jer su imali šta naučiti od bosanskih učitelja.

A studentima nisu izdavane diplome nego je u ceremonijal promocije uključeno upisivanje u indeks visokog učilista ( sveučilišta, univerziteta ) u Bosni,  Liber de Civitate Dei – kako je zapisao u svom opširnijem prilogu Đuro Basler. 

Meni se čini, ili kako bi to kod nas rekli meščini, da ovo gore navedeno, samo po sebi, govori o pismenosti kroz ova prohujala stoljeća, pa sve do današnje pritisnute i iznutra i izvana, ali nikad slomljene ove naše, da prostiš Bosne ...

Izvor: damirnadivanu